Республика Македония
Македо́ния Жумгьурият (макед. Република Македонија [rɛˈpublika makɛˈdɔnija]) — Европаялъул къилабгун-бакъбаккуда Балкан бащадчІинкІилъиялда бугеб, ралъдахъе нух гьечІеб пачалихъ. ЦМГІялда гъорле уна букІараб югосла́виялъул Македо́ния Жумгьурият гІадин. Шималалъул гІорхъода мадугьаллъи гьабула кинацаго тасдикъ гьабичІеб Косово Жумгьуриятгун[4] ва Сербиягун, магърибалда — Албаниягун, къилабалда — Грециягун, бакъбаккуда — Болгъариягун.
Македониялъул Жумгьурият Република Македонија | |||||
| |||||
ШигӀар: «Эркенлъи яги хвел» | |||||
Гимн: Денес Над Македонијаnoicon | |||||
![]() | |||||
Истикълал щвараб къо-моцӀ | 8 сентябр 1991 ( СФРЮ) | ||||
Расмияб мацӀ | македон[1][2] | ||||
Миллатал | {{{Миллатал}}} | ||||
Тахшагьар | Скопье | ||||
ЧӀахӀиял шагьарал | Скопье, Куманово, Битола | ||||
ХӀукмуялъул низам | Парламенталъулаб жумгьурият | ||||
Президент Премьер-министр | Стево Пендаровский Димитар Ковачевский | ||||
Пачалихъ. дин | ![]() | ||||
Ракь • Кинниги • % лъел бутІа | 145-билеб дунялалда 25 333 км² 1,9 | ||||
Халкъалъул къадар • Къимат (2010) • Гъунки | ↗ 2 057 284чи (146-билеб) 81 чи/км² | ||||
ГІЖП (БББ) • ХӀасил (2011) • Халкъалъул цо чиясе | 21,35 млрд $ (120-билеб) 10,366 $ | ||||
ИПГӀИ (2013) | ↗ 0,740[3] (цІикІкІараб) (78-билеб) | ||||
Этнохороним | македонияв, македонияй, македониял | ||||
ГӀарац | Македониялъул денар | ||||
Телефоналъул код | +389 | ||||
СагӀтил рачел | +1 | ||||
Хисизабизе ![]() |
Тахшагьар — Скопье.
Пачалихъалъулаб мацІ — македон.
ХIужаби
- ↑ "The Macedonian language, written using its Cyrillic alphabet, is the official language in the Republic of Macedonia.", Article 7 of the Constitution of the Republic of Macedonia
- ↑ Languages Law passed in Parliament, macedoniaonline.eu (26 July 2008). Хал гьабун буго 27 июль 2008. «Using the Badenter principles, the Parliament had passed the use of languages law that will touch all ethnicities in Macedonia. The law doesn't allow for use of Albanian or any other minority language as a second official language on Macedonia's territory.».
- ↑ "Human Development Report 2013" (английский). United Nations Development Programme. 2013. Архивация: оригинал (PDF) 2013-08-13.
- ↑ Македония признала независимость Косово
Линкал
- Президент Республики Македонии
- Парламент Македонии
- Сайт правительства
- Министерство обороны
- Министерство иностранных дел
- Министерство культуры
- Культура Македонии
- Деловой климат, исследования и инвестиционные возможности
- Республика Македония — Большая Советская Энциклопедия
- Республика Македония — Берлинский приговор 1878 года и проблема македонского этноязыкового своеобразия
![]() | Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо. Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай. |
🔥 Top keywords: БетӀераб гьумерХалкъалъул къадарМэрБелгенВикипедия:БаянГӀурус географияб жамагӀатВикипедия:ЖамгӀияб порталВикипедия:Гьанжесел лъугьа-бахъиналК2023 сонВикипедия:Алипбаялъул игІланВикипедия:БайбихьиВикипедия:БетӀераб гьумералда гьанжесел лъугьа-бахъинал/КандидаталРоссияВикипедиялъул бахӀс:ЖамгӀияб порталВикипедияПортал:Хал-шалХъулухъалъулаб:ХъирщиВикипедия:ГІахьалчагІазул цІаралЭстонияВикипедия:ЛъикІ щварал ВикипедиялдеMХалкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба1978Эркенаб контентКумек:ВикипедиялдеИнгилисалХъулухъалъулаб:ЦІиял хиса-басиялШималиябгин атлантикияб къотӀиялъул организация1921Закатала мухъХъулухъалъулаб:Дир бахІсЛиссабонФайл:Logotrigal.png1936Халип:БетӀераб гьумералда гьанжесел лъугьа-бахъиналВикипедия:Авторасул хІукъукъалАл-КъагӀидаЭнциклопедияРоссиялъул империяЧонобЯпонияАвар мацІ1992Файл:Флаг аварцев.pngГӀорИтниTurkish AirlinesРокьиАвар мацӀДагъистанВикипедия:Жакъа тІаса бищараб макъалаЖеневаГӀурус мацӀБочохъТуркияЖалдаРагьукъалКьанибСоветияб Союзалъул Социялизмаялъул РеспубликабиЕкатерина IIВикигъамас1966Категория:ИнженерияМоцӀ (астрономия)Хириясул ГІалибекТуркменистанБежудаБасрияб ГьамущиUTCХалип:Cite webВикипедия:Сиясат ва нухмалъиялВикипедия:МажлисВикипедия:Макъалабазул устарБакълъул мухъВикипедия:Къойил суратИнгилис мацӀШамгъуда2014 сонКанадаТарихБарнабТушГӀарац (валюта)БусукьЧачанНуцалКъарадахъХалкъаздагьоркьосеб роценалъул гӀуцӀцӀиАзия195230 декабрТалатБугьнадаЦолъараб Къиралат1928ЖажадаВикипедия:АдминистраторалXX гӀасру